Dritan Abazović: Prijete mi ljudi kojima sam poremetio poslove

73

U intervjuu za dnevni list “Nova”, potpredsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović rekao je da i dalje prima pretnje od ljudi koji su, kako kaže, veoma opasni i koji imaju mrežu po čitavom svetu.

Nakon hapšenja jednog od najistaknutijih pripadnika kavačkog klana, Slobodana Kašćelana, lideru URA i potpredsedniku Vlade Crne Gore, pod obrazloženjem da mu je ugrožena bezbednost i da mu preti likvidacija, pojačano obezbeženje. Abazović, s druge strane, nikada nije želeo da se previše upušta u komentarisanje tih pretnji, navodeći da ne želi da pravi žrtvu od sebe.

„Ne želim to preterano da se ističe. Ljudi neretko, zbog nekih svojih političkih hirova i političkog bezobrazluka, prave od toga neku aferu. To je izuzetno ružno. Nikad se nisamo osećao žrtva, izabrao sam ovo sam i svojom voljom sam u svemu. Ne želim javnost da opterećujem pretnjama, pritiscima, kojih ima svakodnevno.

Ovo je najteži posao koji neko može da radi, koji najviše smeta ljudima koji su opasni. U pitanju su ljudi koji imaju na stotine miliona evra, koji hodaju naoružani, iza kojih stoje brojna ubistva ili su optuženi za njih, koji imaju mrežu svuda po svetu. Tim ljudima smo mi poremetili posao“, podvlači on.

A pored borbe protiv organizovanih kriminalnih grupa, pred koordinatorom službi bezbednosti Crne Gore je i zadatak konačnog razotkrivanja i rasvetljavanja slučaja ubistva novinara i glavnog i odgovornog urednika dnevnih novina “Dan”, Duška Jovanovića. Istraga u ovom slučaju, koji godinama tapka u mestu i koji se neretko koristi kao sredstvo političkog prepucavanja između stranaka u Crnoj Gori, prema priznanju Abazovića je veoma kompleksna i opasna.

“S druge strane, ja sam potpuno posvećen da se postignu rezultati i spreman sam da platim cenu. Razmišljao sam ranije o tome da će biti teško, da će postojati pritisci, jer su ovo poslovi koje drugi ljudi ne žele da rade. Drugi žele da idu linijom manjeg otpora, da imaju afirmativnu priču, ali da bi mogli ekonomski i politički da iskoračimo prethodno moramo da se suprostavimo ovim ljudima koji su pokušali da zarobe našu državu.

Dali ste obećanje porodici Duška Jovanovića da će ta istraga dobiti epilog. Ima li naznaka da će se to vaše obećanje u skorije vreme ispuniti?

Zavisi od nekoliko faktora. Imaćemo veliki napredak oko ovog slučaja ukoliko ne budemo imali političku elitu, koja dolazi iz vlasti i koja, zarad sitnih političkih intresa i nemoralnih kalkulacija, aposturiše čitav proces.

U pitanju veoma komplikovan slučaj, prošlo je mnogo godina, pravljene su namerne greške. Mi smo to odredili kao prioritetnu stvar i tačno je da sam dao obećanje da ću dati sve od sebe da se ovaj slučaj reši. Međutim, ne zavisi sve ni od mene. Ukoliko ne bude opstrukcija koje sam pomenuo, onda se možemo nadati nekom pozitivnog pomaku.

Kako komentarišete to što je beogradsko Tužilaštvo za organizovani kriminal mesecima ignorisalo zahteve iz Crne Gore da se sasluša Belivuka zbog ubistava u vašoj zemlji?

To me podseća na naše tužilaštvo. Ne znam detalje, ko se bavio tim predmetom, ali organizovani kriminal se ne bi tako nazivao da njihova mreža nije uspostavljena tako da su njihovi ljudi prisutni u svim institucijama i svim zemljama u kojima operišu ili imaju značaj za njihovo delovanje. Lica koja ste pomenuli imaju veze i sa Crnom Gorom i sa Srbijom i verovatno su uspeli da, u tom kontekstu, pronađu sebi plodno tle unutar institucija sistema.

Imate li vi neka saznanja da je njegov klan sarađivao da ljudima iz vlasti u Srbiji ili u Crnoj Gori?

Nemam direktna saznanja i ne mogu da govorimo sada o informacijama koje imam. One jesu zanimljive, ali sve mora da bude stvar provere. Mi imamo informacije koje se odnose za ljude koji su u Crnoj Gori i mislim da će te informacije biti korisne za nekog ko bude želeo da se na kvalitetan način bavi ovom problematikom. Ima tu informacija i o susretima, bliskosti sa određenim osoboma, što u suštini ne mora ništa ni da znači, ali je definitivno nešto što mora da se promeni.

Rekli ste da je Belivukov klan imao upurište u institucijama Srbije i Crne Gore. Pa je l’ to moguće učiniti bez, makar prećutne, podrške vlasti?

Govorio sam o fenomenima delovanja organizovanih kriminalnih grupa. Govorimo o ljudima iz Uprave policije koji su već kažnjeni zbog veza sa kriminalnim strukturama. Mogu da govorim i o primerima koji su slični iz Republike Srbije, a vama su poznati – da se sad protiv nekih javnih funkcionera vode istrage zbog saradnje sa određenim strukturama.

Verovatno je taj broj ljudi već od ovog za koji se trenutno zna. Taj klan nije mogao toliko da naraste i da toliko postane snažan da iza njega nije bile nek strukture koje su političke, a samim tim i državne. Sve to bi trebalo istražiti i nadam se da će i ta lica izaći pred organe pravde, kako u Srbiji, tako i u Crnoj Gori.

Pomenuli da je Belivuk na jedan poziv iz Srbije ušao u Crnu Goru. Čiji poziv je u pitanju i ko je primio taj poziv?

To je predmet koji je prepušten Specijalnom tužilaštvu. Što se nas tiče, mi smo naš deo, koji se ticao Uprave policije i Ministarstva unutrašnjih poslova, završili. Videli smo da je tu bilo mnogih opstrukcija i da nije bilo volje da se reši nešto što je moglo da se reši prilično brzo. Krenuli smo drugim putem i za 24 sata smo sve razrešili.

Službenici koji su učestvovali u tome, kao i njihovi nadređeni, trebalo bi da odgovaraju. Da li će ti nadređeni reći ko je njima sve naredio i da li su oni imali neki specijalni aranžman iz političke sfere, to je u rukama Specijalnog tužioca.

Vi, dakle, znate i ko je primio poziv i ko je pozvao, ali ne možete zbog istrage da govorite o detaljima?

Ne bih zaista iznosio više detalja o tome. Mi smo, što se naše strane tiče, čitavu priču završili. Imali smo veliku, ciljanu opstrukciju… Kad je Belivuk prvi put ušao nelegalno u Crnu Goru, Specijalno državno tužilaštvo je kao otvorilo neku istragu, a onda su se odjednom umirili. S druge strane, mi smo pošli drugim putem i sve smo razotkrili.

Naravno, mi sad ne možemo da vodimo istragu i da podignemo optužnicu u njihovo ime, ali što se nas tiče taj slučaj je završen i on mora da se naće pred sudom.

Uz Đukanovićev DPS-a, drugi pol na političkoj sceni u Crnoj Gori čini DF, čiji lideri ne kriju bliskost sa Aleksandrom Vučićem, koji im otvoreno pruža političku podršku. Koliko to utiče na poziciju vaše stranke, rekli ste da nećete sa Đukanovićem, a da li hoćete sa Vučićem?

Naša uloga je da pobedimo tu referendumsku Crnu Goru pobedimo. Mi nismo za tu politiku, za nas je referendum završena stvar 2006. godine. Mi smo za to da unionisti i suverenisti zajedno grade jednu evropsku priču. Mislim da mnogi građani Crne Gore ovo priželjkuju. To što postoje ekstremi i velika galama ne znači i da postoji velika podrška.

Mi smo morali da rušimo DPS sa Demokratskim frontom, taj politički “Berlinski zid” je morao da padne u Crnoj Gori. To što je ova zemlja prvi put promenila vlast ne znači da je to učinila i poslednji put. To samo znači da će periodična smena vlasti biti ubuduće učestala.

Mislim da je svima jasno da više ne postoji politički monopol. Kao što nije bilo straha da će Crna Gora nestati, postati deo “Srpskog sveta” i da će “Albanski četnik” da proda njene nacionalne interese, tako ni sada, s moje strane, ne postoji strah da će se vratiti DPS i da će sve da bude kao što je bilo. Sve te poruke koje dolaze iz DF, da će to da se desi i slično, doživljavam jednako neozbiljno kao i poruke iz DPS da sam u projektu stvaranja “Srpskog sveta”.

Mi možemo da sarađujemo na principijelnoj ravni i očekujem da se svi menjamo na bolje. Ne važi ovo samo za DPS ili DF, već i za URA i drugi stranke. I da u tom boljem vidimo kako će sa Srbijom, ali i sa svim našim susedima da imamo što je moguće bolje odnose. To kakve će neko relacije da ima sa zvaničnicima Srbije nije naša stvar. Mi jedno nećemo dozvoliti da se ugroze naši nacionalni interesi.

Da li vam je čudno što niste do sada dobili poziv da posetite Srbiju i što niste boravili u zvaničnoj poseti našoj zemlji?

Jeste mi čudno, s obzirom na to da sam u nekim zemljama u regionu bio i po nekoliko puta. Nedavno je premijer Krivokapić bio u zvaničnoj poseti Srbiji i sve je prošlo dobro. Nadam se da ćemo u ovoj godini intezivirati saradnju. Što se mene tiče, više sam nego spreman za to. To što ja nisam bio u Srbiji, ne znači da drugi ministri nisu bili.

Ne vidim tu nikakav problem i nadam se da ćemo intezivirati saradnju, ali ne bih da se ovo doživi kao pritisak na drugu stranu da se to mora desiti po svaku cenu. Svaki zvaničnik Srbije je više nego dobrodošao u Crnu Goru i mislim da je tako i sa druge strane.

Crnogorsko tužilaštvo pokrenulo je istragu nakon konferencije Marinike Tepić o Acu Đukanoviću i Bebi Popoviću, tj. njihovom poslovanju sa MTEL-om. Šta vi znate o tom slučaju?

Upoznat sam sa tim slučajem i mislim da je veoma dobro da javnost zna za te aranžmane. Što se tiče tih lica iz Crne Gore, moram da kažem da tu ništa nije iznenađujuće. To su već poznate šeme, poznate relacije i pristupi. Mislim da bi građani Srbije morali da razmisle o svemu, oni najbolje znaju, radi se o kompaniji koja je iz Srbije. Ako njima to ne smeta, onda je sve u redu.

Dobro je da postoje te informacije, a neka građani procene zašto je to rađeno tako. Da se razumemo – sve kompanije su više nego dobrodošle da posluju fer u Crnoj Gori. To, naravno, važi i za MTEL koji posluje godinama u našoj zemlji i ima mnogo zadovoljnih korisnika.

Nedavno je episkop bački Irinej Bulović rekao da SPC neće potpisati Temeljni ugovor sa Crnom Gorom sve dok je Krivokapić premijer. Da li ste upoznati sa čitavim slučajem, gde je došlo do problema?

Upoznat sam sa svim detaljima oko Temeljnog ugovora. Što se mene lično tiče, poslednja verzija, koja je predata Mitropoliji crnogorsko-primorskoj, je potpuno fer u odnosu na Crkvu i državu. Ukoliko se tako protumači, ja ne vidim nikakav problem da se potpiše. Voleo bih i da se i ta priča završi na obostrano zadovoljstvo.

Video sam tu izjavu, ali nije na meni da je komentarišem. Ako je stvar lične prirode onda treba da se reši između tih osoba. Govoreći s principijelne ravni, za mene lično ne postoji nikakava restrikcija da se ne realizuje tekst koji je usklađen i koji je u favoru i Crkve i države.

U pitanju je dokument koji maksimalno štiti ustavni poredak Crne Gore, ali i istovremeno daje sva moguća prava SPC, kao i drugim verskim zajednicama. Ukoliko je potreban još jedan set razgovora, u kom bi se još neke dileme prevazišle, nemam nikakav problem.

Nova.rs




Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *