Delta soj korona virusa, koji je otkriven u decembru 2020. godine sada čini 99,5 odsto svih infekcija koronom na svetu. Zbog ovog podatka, naučnici pretpostavljaju da je došlo do privremenog mirovanja mutacija virusa, ali i predviđaju da će naredni “supersoj” upravo zbog toga biti mnogo smrtonosniji!
Iako novi sojevi nastavljaju da se javljaju, kao što su nedavni soj AY. 4.2 ili varijanta delta plus u Velikoj Britaniji, za koju naučnici procenjuju da je od 10 do 15 odsto zaraznija, iako za to još nema preciznih podataka, oni su gotovo identični delta soju, osim ponekih manjih mutacija. Epidemiolog sa Harvarda Vilijam Hanadž naziva ih “deltinim unucima”.
– Ima prilično delta plusa, ali nije bitno zarazniji – ističe Hanadž. Ali, on i njegove kolege pokušavaju da predvide šta bi se sledeće moglo pojaviti. Je li delta stvarno kraj kovida 19 ili se u budućnosti nazire nešto još zlokobnije? To je pitanje na kojeniko trenutno ne može da da potpuno siguran odgovor.
Jedna je mogućnost da će nakon početnih dramatičnih skokova u svom genetskom sledu, koji je doveo do alfe, a zatim i delte, virus SARS-CoV-2 sada polako i postojano mutirati te se na kraju pomeriti van dosega vakcina koje trenutno postoje, ali tek za mnogo godina.
Profesor s Kembridža: 80 odsto sam siguran da će se pojaviti još jedan ovakav “supersoj”. Pitanje je kada
– Predviđam da je evolucija koju ćemo videti više ono što nazivamo antigenskim pomakom, gde virus postupno evoluira kako bi pobegao imunom sistemu. Za grip i druge koronaviruse koje prilično dobro poznajemo, potrebno je oko 10 godina da virus nakupi dovoljno promena da ga antitela u krvi više ne prepoznaju”, kaže Fransoa Balu, direktor UCL Genetics Instituta.
Ravi Gupta, profesor kliničke mikrobiologije na Kembridžu, ove sojeve naziva “supersojevima” i kaže da je 80 odsto siguran da će se pojaviti još jedan takav. Pitanje je kada.
– Trenutno imamo pandemiju delta soja. Ova nova delta plus varijanta je relativno slaba. Imamo dve mutacije iz delta soja, ne mislim da su toliko zabrinjavajuće i nisu u velikoj meri uzele maha u drugim zemljama. Ali neizbežno je da će u sledeće dve godine postojati još jedna značajna varijanta koja će se takmičiti s deltom i možda će je nadmašiti – kaže Gupta.
Kako se pojavljuju “supersojevi”?
Postoji nekoliko načina na koje se takav soj može pojaviti. Tokom druge polovine 2020. godine epidemiolozi su počeli opažati znakove zabrinjavajućeg fenomena poznatog kao virusna rekombinacija, u kojoj su različite verzije SARS-CoV-2 virusa razmenjivale mutacije i spajale se kako bi stvorile potpuno novi soj.
Srećom, Gupta kaže da se rekombinacija ne čini tako česta, ali ostaje kao jedan od izvora nove supervarijante, naročito u delovima sveta gde je značajan deo populacije i dalje nevakcinisan, a virusni sojevi mogu slobodno cirkulisati.
– Sad kad je delta u velikoj meri ključni virus, to je postalo manje verovatno. Ali postoje veliki delovi planete koje ne uzorkujemo i ne znamo šta se događa. Dakle, to je vrlo realna mogućnost – govori Gupta za “Gardijan”.
Druga mogućnost je niz velikih mutacija, koje rezultiraju znatno poboljšanom verzijom delte ili nečim bitno drugačijim. Smatra se kako postoji značajan prostor da se to dogodi.
– Dok su poslednje varijante samo verzije delta soja, virus ima ogroman potencijal za razvoj u budućnosti. Mogu se razviti složenije mutacije, s istovremenim mutacijama na više od jedne pozicije, što može biti problematičnije – kaže Gideon Šrajber, profesor biomolekularnih nauka na Vakcman naučnom Institutu u Izraelu.
Poslednjih nedelja pojavila se zabrinutost da bi upotreba novih antivirusnih tableta, naročito Merkovog molnupiravira, mogla doprineti tome aktivnim podsticanjem razvoja virusa SARS-CoV-2. Molnupiravir deluje tako da ometa sposobnost virusa da se replicira, zasipajući njegov genom mutacijama sve dok se više ne može više razmnožavati. Neki virolozi su tvrdili da preživljavanje bilo kojeg od ovih virusnih mutanata i njegovo širenje teoretski moglo podstaći porast novih sojeva.
Drugi priznaju da to vredi pratiti, ali i da nije dovoljno zabrinjavajuće da bi se teško bolesnim pacijentima uskratio lek koji bi mogao spasiti život.
“Problem je stalno visoka stopa zaraze”
Gupta kaže da postoji veći problem, onaj koji bi mogao dovesti do stvaranja supervarijante, a to je stalno visoka stopa zaraze u zemljama kao što je Velika Britanija, zbog sposobnosti delta soja da se prenosi među vakcinisanim pojedincima.
– Što je više dnevnih infekcija, to je veća šansa da postoji pacijent X koji će se zaraziti, a njegove T-ćelije nisu dovoljno jake da izleče infekciju, jer su imunosupresovane. Dakle, na kraju takav pacijent ima infekciju tokom nekoliko dana, ima neka antitela, jer se razvio delimični odgovor na vakcinu i virus ih nauči izbeći i onda se to počne širiti – stiče Gupta.
Početkom ove godine Gupta je objavio rad koji je pokazao da bi se ovaj proces mogao dogoditi kod teško bolesnih pacijenata kojima je davana plazma rekonvalescenata napunjena antitelima, koji ubijaju viruse. Budući da njihov imuni sistem još uvek nije mogao uništiti virus, on je naučio da mutira oko tih antitela. Nagađalo se da je raširena upotreba rekonvalescentne plazme u ranoj pandemiji bila odgovorna za pojavu varijanti.
– Ne znamo zasigurno, ali korišćeno je mnogo plazme i to je potencijalno bio jedan od pokretača sojeva. Koristilo se to vrlo široko u Brazilu, Indiji, Velikoj Britaniji i SAD-u i sve su te zemlje imale svoje vlastite sojeve – rekao je Gupta.
Kako bi nova supervarijanta mogla izgledati?
Epidemiolozi sada pokušavaju predvideti kako bi nova supervarijanta mogla izgledati. Dosad su glavne transformacije u virusu doprinele povećanju njegove prenosivosti. Hanadž objašnjava da je jedan od razloga zašto je delta soj imao takav uticaj taj što raste izuzetno brzo unutar ljudskih ćelija , pre nego što imuni sistem krene u akciju. Kao rezultat toga, ljudi zaraženi deltom nose otprilike 1200 puta više virusnih čestica u nosu u poređenju sa izvornim sojem SARS-CoV-2 virusa i razvijaju simptome dva do tri dana ranije.
To je rezultat prirodne selekcije. Stalno se stvaraju različite kopije virusa, ali one koje su preživele i postale dominantnije su one koje su sposobnije da zaraze nove ljude. Međutim, u zemljama poput Velike Britanije, gde se procenat nevakcinisanog stanovništva smanjuje, to bi se moglo početi da se menja. Sojevi koji mogu zaobići antitela verovatno će postati dominantniji, čineći sledeću supervarijantu daleko uspešnijom u izbegavanju barem nekih delova imunološkog odgovora.
– Sojevi virusa koji na kraju prežive i postaju dominantni variraju u zavisnosti od toga u kojoj ste fazi pandemije. Dosad je virusu bilo mnogo važnije da se efikasno prenosi na preostalu grupu nezaštićenih ljudi. Ali očekuje se da će se to sada promeniti – kaže Hanadž za Gardijan.
Epidemiolozi: Oslanjanje samo na vakcine nije dovoljno
Iako ovo može zvučati pomalo zastrašujuće, nisu sve vesti loše. Budući da su vakcine protiv kovida 19 osmišljene imajući na umu evoluciju virusa, epidemiolozi ne očekuju da će ih neka nova supervarijanta učiniti potpuno beskorisnima, stoga je vrlo malo verovatno da će dovesti do velikih ozbiljnih epidemija, poput ove u poslednje dve godine.
Osim toga, razvijena je druga generacija vakcina. Novavaks se nada da će dobiti regulatorno odobrenje za svoju vakcinu u sledećih nekoliko meseci, a očekuje se da će mnogo vrsta vakcine doći na tržište do 2023. godine. Svi proizvođači preduzimaju sopstvene korake u borbi protiv potencijalnih budućih sojeva.
Ipak, epidemiolozi takođe veruju da oslanjanje samo na vakcine nije dovoljno. Gupta kaže da čak i dok pokušavamo pronaći suživot s kovidom 19, i dalje trebaju postojati neka ograničenja kako bi se suzbilo širenje virusa i smanjio broj prilika da mutira.
– U ovom trenutku je broj slučajeva toliko velik da je mnogo bolje sprečiti nove infekcije. Drugim rečima, ne bismo se smeli kretati bez maski u gužvi i u zatvorenim prostorima, iako je to teško izvodljivo. Ako pogledate sojeve koje smo dosad imali, svi su se pojavili u zemljama s vrlo visokim i nekontrolisanim prijenosom, u Indiji, Velikoj Britaniji i Brazilu. Postoji razlog zašto nismo čuli za singapursku ili južnokorejsku varijantu – rekao je Gupta.
To je stav s kojim se slažu mnoge njegovi kolege.
– Treba ograničiti broj prilika koje virus ima za mutaciju i širenje. S prirodnom selekcijom imamo najkreativniju silu za koju znamo kada je u pitanju rešavanje problema. I zato se nikada ne bih kladio protiv toga. Očekujemo da će se virus nastaviti razvijati – zaključio je Hanadž
