Mnogi vozači iz inostranstva platili su kaznu za prekoračenje brzine na auto-putevima u Srbiji, pre svega zato što nisu znali da se prosečna brzina uopšte meri.
Nedostatak znakova obaveštenja navodi na to da je cilj merenja prosečne brzine zapravo punjenje državne kase, a ne bezbednost saobraćaja.
Pre nekoliko dana objavljeno je da će se prosečna brzina na auto-putevima u Srbiji meriti na kraćim deonicama, što će praksu brže vožnje uz pauzu u potpunosti iskoreniti.
Međutim, postoji jedno rešenje o kojem se izgleda i ne razmišlja, a koje bi moglo da smanji broj prekršaja prekoračenja maksimalne brzine. Na auto-putevima u Srbiji ne postoje znakovi koji informišu vozače da se meri prosečna brzina.
Postavljanje ovakvih znakova, pogotovo nakon graničnih prelaza na ulasku u Srbiju, obavestilo bi vozače da se na auto-putevima u našoj zemlji meri prosečna brzina, a verujemo da bi mnogi od njih nakon tog saznanja vozili u skladu sa propisima.
Merenje prosečne brzine nije srpski izum, ali je praksa kod nas dosta drugačija nego u evropskim zemljama. Primera radi, u Italiji postoje kamere na stubovima, na kojima se nalazi i znak da od te tačke počinje merenje prosečne brzine.
U ovoj zemlji se prosečna brzina meri na kraćim deonicama koje su obeležene kao mesta gde se dešava veći broj saobraćajnih nesreća, a sve deonice obeležene su i saobraćajnim znakovima koji informišu vozača da se meri prosečna brzina.
U Velikoj Britaniji, prosečna brzina se meri uglavnom u zonama radova na putu. Uz znak ograničenja brzine, postavljeno je i obaveštenje o merenju prosečne brzine, pa tako vozači znaju kada treba da voze sa dodatnom dozom opreznosti.
U Srbiji je situacija sasvim drugačija. Javnost u našoj zemlji je dobro obaveštena, pa većina vozača poštuje ograničenje jer su svesni činjenice da bi nešto brža vožnja na auto-putu značila i koverat od MUP-a.
Sa druge strane, veliki broj vozača iz inostranstva koji prolaze kroz našu zemlju u tranzitu, uopšte nije svestan činjenice da se u našoj zemlji meri prosečna brzina.
Baš zbog toga, mnogi od njih koji voze i po ceo dan, malo jače pritisnu papučicu gasa kako bi što pre stigli na krajnju destinaciju, pa budu neprijatno iznenađeni kada ih na naplatnoj rampi zaustavi policija.
Rešenje je jednostavno, jer je potrebno postaviti znakove upozorenja koji će ih obavestiti da se na auto-putevima u Srbiji meri prosečna brzina.
Nepostojanje istih navodi nas na to da je cilj ove akcije zapravo punjenje državne kase, iz džepova pre svega stranih državljana, a ne bezbednost saobraćaja. Postavljanje znakova na svim auto-putevima u Srbiji koji informišu vozače o merenju prosečne brzine, smanjilo bi broj prekršaja i učinilo naše puteve sigurnijim.
Sve u svemu, sistem merenja prosečne brzine koji finansiranje državnog aparata postavlja kao prioritet ispred bezbednosti saobraćaja baš i nema smisla. Ipak, treba napomenuti da od uvođenja ovog sistema sve veći broj vozača, a najviše onih iz Srbije, poštuje ograničenje brzine na auto-putu.
Saobraćaj jeste bezbedniji, ali kako bi dodatno smanjili broj bahatih vozača na auto-putevima, potrebno ih je informisati da će za brzu vožnju biti i kažnjeni.
