Poznati pedijatar objašnjava kako sačuvati djecu od korone

93

Počinje još jedna školska godina u doba korone. Đaci će, u većini škola u Srbiji, početi sa nastavom redovnom, ali se zbog konstanta rasta broja zaraženih postavlja pitanje koliko će to trajati. Da bi ova školska godina bila što normalnija i da sobe ne bi postale zamene za učionice, pitali smo predsednika Udruženja pedijatara Srbije dr Georgiosa Konstantinidisa, kako bi trebalo da se ponašaju nastavnici, đaci i roditelji, svi oni od kojih zavisi da li će korona eksplodirati u školama.

Autorski tekst doktora Konstantinidisa prenosimo vam u celosti:

Uprkos „brojkama“ znatno većim u odnosu na prošlu godinu u ovo vreme preporuka je SZO da se „redovno“ krene u školu. Ovo je stav i velike većine zemalja EU i zemalja u našem okruženju. Za ovakvu preporuku postoji mnogo razloga. Odmah da kažem – malo je verovatno da do pojave bolesti i širenja u pojedinim školskim sredinama neće biti. Međutim broj obolelih u ovom uzrastu tokom „on line“ nastave u proteklom periodu bio je veći nego tokom „klasičnog“ pohađanja škole. Ovo znači da polazak u školu sam po sebi, bar po dosadašnjem iskustvu, nije značajan faktor rizika za širenje Covida 19.

Navedeni rizik je u kontrolisanoj, školskoj sredini manji nego u uobičajenim situacijama u kojima se adolescenti susreću van nje, ukoliko se, dobro poznate, preventivne mere dosledno primenjuju. Naglašavam da kontakti sa odraslima koji su veći rizik za infekciju sa polaskom u školu, ostaju nepromenjeni.

Što se vakcinacije tiče propustili smo priliku da obavljanjem te jednostavne i, izvesno, bezbedne procedure još više zaštitimo našu decu, ali i zajednicu u celini. Ovo se pre svega odnosi na odrasle uzrasta 18 do 50 godina, među kojima su i roditelji dece koja polaze u školu. Da je to urađeno sa obuhvatom od oko 75 – 80 ili više procenata moguće je da o „zaštitnim“ merama sad ne bi ni pričali. Vakcinacija ove velike grupe građana je i nadalje prioritet broj 1.

Sa pojavom „delta“ soja pojavila se i potreba za vakcinacijom sve mlađih kategorija stanovništva pa i adolescenata uzrasta 12+. Prednosti vakcinacije za ovu starosnu grupu su:

*Sprečavanje pojave teških oblika bolesti, među kojima i multisistemskog inflamatornog odgovora.

*Sprečavanje pojave „produženog“ kovida (oblika bolesti koji traje 6 i duže meseci i sve je veći problem)

*Sprečavanje transmisije bolesti u populaciji u celini

*Brže sticanje kolektivnog imuniteta

*Manje odsustvovavnje roditelja ove dece sa posla – ekonomski, ali i zdravstveni bitan razlog jer su i te kako potrebni medicinski radnici u značajnom postotku roditelji.

*Omogućavanje povratka pedijatrijske prakse na „redovne aktivnosti“, između ostalog i vakcinaciju protiv drugih zaraznih bolesti iz obaveznog kalendara vakcinacije

*Konačno – BEZBEDAN povratak u škole je samo jedan od razloga zašto je vakcinacija najmoćnije oružje u borbi protiv Covida 19.

Što se efikasnosti vakcine tiče i zaštite od bolesti ona je veća nego u starijim uzrastnim kategorijama i kreće se od od 95 do 100% . Možda i najbolji dokaz za to je toliko zloupotrebljavana epidemiološka situacija u Izraelu – tamo nije registrovan ni jedan teži, bolnički lečen vakcinisani pacijent uzrasta do 30 godina.

Što se pak, bezbednosti tiče, broj nuspojava je manji nego prilikom imunizacije protiv drugih zaraznih bolesti iz obaveznog kalendara vakcinacije.

Ove nuspojave se ogledaju gotovo isključivo u blagim do umerenim lokalnim reakcijama na mestu aplikacije vakcine.

Kao što sam više puta istakao deca su u načelu „najčvršća karika“ u lancu borbe protiv kovida. Ovo se posebno odnosi na grupu od 6 do 12 godina. U ovoj grupi se bolest do pojave „delta“ soja prenosila u simboličnom broju. To je i osnovni razlog da u nekim zemljama EU u ovom uzrastu i nije obavezno nošenje maski. Pojava „delta“ soja je donekle izmenila situaciju pa se u većini zemalja i sa većim postotkom vakcinisanih građana od Srbije preporučuju zaštitne mere (maska, pranje ruku, distanca).
Nažalost sem ovih zaštitnih mera drugih nema.

Ipak, još jednom naglašavam da je rizik prenosa kovida sa jednog na drugo dete manji nego u ostalim grupama. Deca se, suprotno uvreženom mišljenju, najčešće zaražavaju od odraslih, a ne obratno. Takođe u ovoj grupi su deca disciplinovanija i revnosnije poštuju mere.

Što se nastavnica, nastavnika, učiteljica, učitelja i ostalog „odraslog“ školskog osoblja tiče oni bi trebalo da budu primer učenicima.

Nažalost antivakcinalni sentiment, isključivost i nekritičnost u „doslednoj“ odbrani antivakcinalnih stavova zasnovanih na nedoslednim, nekonzistentnim i pogrešnim, najčešće tabloidnim informacijama, je prisutan i u ovoj grupi. Postotak od 52% vakcinasanog nastavnog osoblja ne garantuje zaštitu učenika od nastavnika, nastavnika od učenika, ali ni sprečavanje širenja infekcije među samim osobljem. U takvoj situaciji preostaje samo još rigoroznije poštovanje preventivnih mera u ovoj grupi kao način da se broj infekcija svede na najmanju moguću meru.

Konačno „pametan čovek se u hodu prestrojava“. Iako nepopularno, izmene su uvek moguće i navedeni sistem školovanja je moguće po potrebi, u zavisnosti od situacije, promeniti i prilagoditi aktuelnom epidemiološkom trenutku. Sa „koronom“ ćemo, pre svega zbog nedovoljnog procenta vakcinisanih, verovatno duže nego što smo mislili živeti.

Nova.rs




Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *