“Kada je minimalna zarada u pitanju, mislim da jeste realno da bude 40.000 dinara. Od 15. avgusta će razgovarati poslodavci i predstavnici sindikata, ako se dogovore dobro je, ukoliko ne, od 1. septembra razgovaraćemo i mi sa njima”, rekao je Mali Tanjugu na pitanje da li postoje finansijske mogućnosti da minimalac dostigne 40.000 dinara.
Podsetio je da je rok do 15. septembra da se definiše iznos minimalne zarade za sledeću godinu.
“Nama je namera da idemo na dvocifreno povećanje minimalne zarade, pod uslovom da se poslodavci i sindikati dogovore, da to po prvi put bude zarada od 40.000 dinara”, istakao je Mali.
Podsetio je da je 2011. godine mimnimalna zarad bila 15.700 dinara.
“Mi smo je iz godine u godinu povećavali i danas je 35.000, a mi hoćemo da je povećamo na 40.000 dinara, što je veoma veliki pomak napred”, naglasio je ministar finansija.
Napomenuo je da će to povećanje “pogurati” i ostale plate i otvoriti veoma veliku “rupu” kod polodavaca, zbog čega će država teret tog povećnja preuzeti na sebe.
“Mi ćemo izaći sa predlogom da taj iznos koji bi poslodavci dali za povećanje minimalne zarade radnicima opet pokrije država kroz povećanje neoporezivog dela dohotka i kroz smanjivanje nekih doprinosa. O tome ćemo još razgovarati sa njima, tako da poslodavce to ništa ne košta, a da korist imaju zaposleni u Srbiji”, objasnio je Mali.
Ocenio je da je jedini pristup u uslovima krize i rasta inflacije da se minimalac poveća iznad stope inflacije, tako da zaposleni dobiju veća primanja u realnom iznosu.
Mali je naglasio da se za jesen, osim toga, planira i paket povećanja plata u javnom sektoru koje će, takođe, biti dvocifreno i povećanja penzija.
“Imaćemo povećanje penzija od (ukupno) 19,1 odsto neredne godine u odnosu na ovu, s tim što će od 1. novembra ove godine biti povećane za devet odsto, a od 1. januar dodatnih 11,2 odsto, što je ukupno 19,1 odsto.
To ne može da se sabira, nego se množe dve cifre. Dakle, na prosečnu penziju to nam je povećanje za 2023. u odnosu na 2022. od 19,1 odsto”, napomenuo je Mali.
Naglasio je da se radi o najvećem povećanju penzija do sada usmerenom na zaštitu životnog standarda penzionera i da to pokazuje koliko vlada brine o njima.
“Ukoliko odradimo kako treba, nama će prosečna penzija naredne godine biti 310 evra, a danas je 265 evra. Dakle, idemo ka onom cilju da do kraja mandata naredne vlade prosečna penzija bude 500 evra, a prosečna plata 1.000 evra. To nam je krajnji cilj od koga ne odustajemo i ovo su upravo koraci koji nas vode ka ostvarenju tog cilj”, istakao je Mali u izjavi za Tanjug.
Ministar je naveo da će sa planiranim povećanjem minimalca i plata u javnom sektoru naredne godine, prosečna plata iznositi 710 evra, a u drugoj polovini 2023. i veća.
“Još jednom potvrđujemo snagu i stabilnost naših javnih finasija. Upravo su u toku ogromna kriza i izazovi, ali pokazujemo da su nam građani broj jedan”, rekao je Mali.
Naglasio je da će vlada naći novac za gas, naftu i struju, kao i za sve drugo što je potrebno, ali i za povećanje plata i penzija. “To je jedini način da idete napred i misliim da našu odgovornost i odgovornost naše ekonomske politike na ovaj način najbolje pokazujemo.
Ne zaustavljamo investicije, one teku, u Srbiji se gradi i radi, bavimo se energetskom krizom, nabavljamo sve što je potrebno da bismo ovu zimu prezimili sa što manje negativnih posledica i povećavamo životni standard građana”, rekao je ministra Mali.
Dodao je da se to čini kroz podelu vaučera, jednokratne pomoći i maksimalno povećanje plata i penzija.
B92
