Nova BA.2 podvarijanta omikrona, poznata još i kao stelt omikron, stigla je i u Srbiju, a prva dva slučaja registrovana su u Novom Pazaru.
– PCR testom kojim se otkriva potencijalno prisustvo omikron varijante i subvarijante virusa, u Kliničkom centru Srbije pokazana je sumnja na prisustvo nove subvarijante BA.2. Na Medicinskom fakultetu, tehnikom sekvenciranja, potvrđeno je prisustvo stelt omikron subvarijante u dva uzorka bolesnika iz Novog Pazara – obelodanila je virusolog Tanja Jovanović.
Manje od tri meseca su prošla od pojave omikrona, soja korona virusa koji se pokazao kao najzarazniji do sada i koji je u rekordnom roku zagospodario planetom, a sada nam preti njegova podvarijanta koja se nešto teže otkriva od originala, pa je zato i dobila poprilično misteriozan “nadimak” po nevidljivoj stelt tehnologiji.
Ova podvarijanta je, prema dostupnim podacima, identifikovana još u novembru prošle godine na Filipinima, do sada je registrovana u 70-tak zemalja širom sveta, ali se najviše proširila po Danskoj, Velikoj Britaniji, Indiji, Kataru, Nepalu, Izraelu…
Svetska zdravstvena organizacija je BA.2 označila kao podvarijantu koju treba pratiti, te zvanično još nije označen kao “soj od interesa ili zabrinutosti” kao što je bio slučaj sa originalnim omikronom.
– To je podvarijanta omikron soja, ima mutacije na spajk proteinu koji mu omogućavaju pripajanje na ćelije. Registrovan je u više od 60 zemalja, ali nije još soj od posebnog značaja. Niko ne može u ovom trenutku da kaže koliko će uticati na situaciju ovde – istakao je epidemiolog i član Kriznog štaba dr Predrag Kon.
Na osnovu iskustva iz zemalja u kojima se stelt omikron prvo pojavio, mnogo smo već naučili o njemu, ali je ostalo par nepoznanica koje bi umnogome mogle da odrede dalji tok pandemije ili barem sadašnjeg korona talasa. Zato krenimo redom.
Šta je omikron BA.2?
Od pojave omikrona registrovane su četiri njegove varijante, ali su pažnju stručnjaka privukli samo original i BA.2 koji je dobio i naziv stelt omikron. Na imenu može da zahvali činjenici da se nešto teže otkriva na uobičajenim korona testovima, odnosno nije ga moguće tako lako razlikovati od drugih sojeva. Ipak, stelt omikron ima 20 i kusur više mutacija od originala.
– Subvarijante se ne razlikuju mnogo, samo u dvadesetak mutacija, inače su vrlo slične po fiksiranim mutacijama koje imaju. Mnogo su veće razlike između različitih varijanti, nego između različitih subvarijanti u okviru jedne varijante – objasnila je dr Tanja Jovanović.
Da li je stelt omikron zarazniji?
Da, definitivno. Utvrđeno je da se za 50 odsto lakše i brže prenosi od originalnog omikrona koji je inače važio za najzarazniji soj korona virusa koji se pojavio u prethodne dve godine.
Kako su utvrdila prva istraživanja u Danskoj, on ima mogućnost da lakše napadne vakcinisane osobe, odnosno cepiva pružaju manju zaštitu nego protiv originalnog omikrona. Ovo automatski dovodi do lakšeg širenja, pa je tako stelt omikron već postao dominantan u nekim zemljama, a pre svega u Danskoj.
Ono što brine je podatak da Danska trenutno ima najviše zaraženih koronom u celoj Evropi, odnosno da je svaki deseti stanovnik ove zemlje, prema podacima Evropskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti (ECDC), oboleo u poslednje dve nedelje.
Koji su simptomi stelt omikrona?
Simptomi stelt omikrona se, prema dostupnim informacijama, skoro uopšte ne razlikuju od originala. Dakle, preovlađuju bol u grlu, preznojavanje tokom noći, glavobolja, suzne oči, malaksalost i bol u mišićima, pa i leđima, kašalj, temperatura uglavnom do 38 stepeni, ali su česti slučajevi i bez nje. Takođe moguća je pojava dijareje, posebno kod dece i mlađih.
Za razliku od delta soja, kod originalnog i stelt omikrona veoma retko dolazi do pojave bola u grudima, pošto virus napada gornje disajne puteve, te se uglavnom ne spušta na pluća.
Promene nema ni kada je tok bolesti u pitanju. Naime, procenjuje se da su osobe zarazne dva dana pre prvih simptoma i tri do pet dana nakon simptoma.
Da li je stelt varijanta opasnija?
Najviše ohrabruju podaci iz Danske, ali i drugih zemalja u kojima je stelt omikron prvo registrovan, da podvarijanta ne izaziva teže kliničke slike od originala, te da je znatno manje opasan od delta soja.
Dakle, osim što ne dovodi do težih simptoma, nije zabeležena ni povećana hospitalizacija pacijenata, ali ni više smrtnih slučajeva u odnosu na original.
Ipak, i dalje bi mogao da bude opasan pre svega za nevakcinisane, kao i za starije ljude sa narušenim imunim sistemom. Podaci pokazuju da aktuelne vakcine štite i protiv podvarijante BA.2, ali ipak nešto manje nego protiv originalnog soja omikrona.
Šta ne znamo o njemu?
Naučnici se slažu da je trenutno najveća nepoznanica vezana za stelt omikron njegova sposobnost da zarazi osobu koja je prethodno preležala originalni soj omikrona. Slučajevi reinfekcije, odnosno duplog zaražavanja zabeleženi su već u Danskoj, Švedskoj i Izraelu, ali su to ipak mali brojevi na osnovu kojih niko ne želi da izvlači konkretne zaključke. Ipak, brine slika iz Danske, koja ima rekordan broj zaraženih od trenutka kada je stelt omikron postao dominantan na njihovoj teritoriji.
Prva istraživanja su utvrdila da i originalni soj omikrona, verovatno zbog blaže slike, dovodi do stvaranja manje zaštitnih antitela.
Šta nas onda očekuje?
Najbolja opcija bi bila da se stelt omikron samo nadoveže na original i da prođe prilično nezapaženo, kao deo aktuelnog korona talasa.
Ipak, ukoliko se ispostavi da može da zarazi i one koji su već imali originalni soj omikrona, a s obzirom da je zarazniji od svih prethodnika i da se lakše i brže širi, mogao bi po jednoj verziji da dovede do novog podtalasa koji bi potrajao sve do proleća ili da ublaži i uspori pad broja zaraženih, te bi se onda ovaj talas takođe otegao sve do proleća.
Nešto slično moglo je da se vidi prethodnih nedelja u Velikoj Britaniji…
Čak 90% hospitalizovanih stariji od 65 godina
Na bolničkom lečenju u bolnicama širom Srbije je blizu 4.400 pacijenata, a prema rečima direktora Kliničkog centra Srbije prof. dr Milike Ašanina, u 90 odsto slučajeva je reč o pacijentima starijima od 60 godina.
– Gotovo je podjednak broj zaraženih korona virusom koji imaju ispod i preko 60 godina, ali su u 90 odsto slučajeva u bolnicama oni stariji od 60. Na Infektivnoj klinici su stariji pacijenti koji imaju hronične bolesti i neke komordibitete – navodi prof. Ašanin.
Ništa od četvrte doze vakcine?
Nacionalni komitet za imunizaciju trebalo bi da donese konačnu odluku da li će biti preporučena četvrta doza vakcine protiv korone ili ne, kao i za koje kategorije stanovnika.
– Prate se iskustva drugih zemalja oko četvrte doze, ona neće najverovatnije biti za sve. Imamo je već za one koji su na hemiodijalizi. Neki podaci još nisu poznati. Postoje mišljenja da četvrta doza nije neophodna, posebno za mlade – naveo je epidemiolog dr Predrag Kon.
Blic.rs
