“Dušan Spasojević je 2003. godine, neposredno pred ubistvo premijera Zorana Đinđića, iz Južne Amerike naručio i platio tonu kokaina, ali i novi ‘ferari enco’.
Ta droga je kasnije stigla kod jednog njegovog druga, ali se ispostavilo da mu i nije neki drug, pošto se do danas ne zna šta se dogodilo s tim kokainom, a crveni ‘ferari’ je kasnije viđan po Beogradu, vozikao ga je neko…”
Ovo u je u svojoj knjizi koju je napisao u zatvoru opisao Sretko Kalinić, glavni ubica zloglasne bande.
Kalinić piše da su vođe “zemunaca” Dušan Spasojević (on ga zove Duća) i Mile Luković Kum pre 19 godina dobili nalog za ubistvo premijera Đinđića od “Organizacije sa Senjaka”, ne želeći da precizira o kome je reč.
– Duća i Kum u to vreme danima nisu pričali jer Luković nije bio za taj atentat, dok je Spasojević smatrao da treba ubiti Đinđića jer je on najobičnija “kesa”, koja ne može ništa da kontroliše…
Neposredno pred atentat, koji je izveden 12. marta 2003. godine, Spasojević je kupio tonu kokaina i platio prvu ratu za novi crveni ‘ferari enco’. Posle likvidacije Duće i Kuma, kokain je preuzeo jedan Dućin drug i droga je nestala, a “ferari” je kasnije viđan po Beogradu – navodi Kalinić i dodaje:
“Moram da kažem da je organizacija sa Senjaka u februaru 2003. naručila likvidaciju premijera. Upozoravao sam Dušana da ne potcenjuje organizaciju, ali on je i njih smatrao običnim krpama.
Duća je zaboravio šta su sve organizovali i završili, a najvažnije i šta i koga su sve uništili. Na drugoj strani, Kum je dobro znao da ih je ta organizacija stvorila i da su im oni dozvolili da rade sve što su hteli.
Dušan je tu ‘dozvolu’ plaćao milionima evra, koje je nosio na Senjak. Bio sam prisutan na nekim primopredajama novca”, piše dalje u knjizi, prenosi Informer.
Ko je “Organizacija sa Senjaka”?
Iako najbrutalniji egzekutor “zemunaca” nije otkrio na koga aludira pod “Organizacijom sa Senjaka”, indikativno je da se komanda Jedinice za specijalne operacije (JSO), poznata kao Crvene beretke, u to vreme nalazila upravo na Senjaku.
U prilog tome da su se planovi za atentat kovali u redovima Crvenih beretki ide i to da je za organizovanje ubistva optužen i osuđen Milorad Ulemek Legija, bivši komandant JSO.
Kasnije je navedeno i da su mnogi njeni članovi nakon atentata optuženi za najteža kriminalna dela, ubistva, otmice, razbojništva, a neki od njih su i osuđeni.
I sam Zvezdan Jovanović, pomoćnik komandanta JSO, koji je osuđen kao direktni izvršilac atentata na premijera Đinđića, je u svom prvobitnom priznanju (pre nego što je promenio iskaz i porekao) naveo tačnu adresu komande JSO koja se nalazila na Senjaku.
“Ja i Legija smo razgovarali. U jednom momentu Legija i ja smo se složili da idemo jedan na jedan snajperom, jer je to mnogo bolje zbog žrtava. Insistirao sam na lokaciji daljine 200 do 250 metara obećavši Legiji da mogu to da zvršim jednim metkom.
Deset dana ne idem kući. Svako jutro idem u Sanje Živanovića (ulica na Senjaku prim. nov.) u komandu JSO. Spavam u svom stanu. Ovi traže bolju lokaciju”, deo je Jovanovićevog priznanja datog 7. aprila 2003, a pročitanog na suđenju pred Posebnim odeljenjem Okružnog suda u Beogradu, 25. decembra 2003.
“Vest da je u 12.25 sati snajperskim hicem pogođen premijer Zoran Đinđić stigla je u Kulu za dvadesetak minuta. Odmah je proglašen ‘karantin’.
U glavnu bazu počeli su pristizati pripadnici Crvenih beretki: iz Komande na Senjaku, ronilačko-diverzantski tim sa reke Save, članovi Odeljenja za zaštitu lica i objekata, logističari iz baze ‘Lipovica’, isturena borbena grupa u Vranju…”, stoji i u feljtonu koji je objavljivao nedeljnik “Vreme” baziranom na dokumentarnom serijalu “Jedinica”.
Usled svega, može se naslutiti da je Sretko Kalinić u svojoj knjizi pod “Organizacijom sa Senjaka” mislio upravo na glavnu komandu JSO.
“Prvo je trebalo da mu pregazimo auto, kao muvu”
Ovaj glavni ubica “zemunaca”, koji je za brojne zločine osuđen na 40 godina zatvora, do detalja je opisao i kako je propao prvi pokušaj atentata na Đinđića 21. februara 2003. kod hale “Limes” na Novom Beogradu.
– Prvobitni plan bio je da se automobil premijera pregazi šleperom, kao muva. Međutim, šleper nije mogao tako brzo da se nabavi, pa su kupljena dva kamiona kipera, koje su vozili Dejan Milenković Bagzi i Derpe glavati Simović (Miloš Simović, prim. aut.)
Oni su vozili autoputem jedan pored drugog i trebalo je da uspore Đinđićevu kolonu, a Zvezdan Jovanović tada da ga “sašije” zoljom sa obližnjeg brda.
Željko Tojaga je posle lažno optužen da je on trebalo da ispali zolju, to nije tačno, pa je ni kriv ni dužan odrobijao 15 godina – napisao je Kalinić.
Prema njegovim rečima iz knjige, atentat kod Limesa je propao zato što se Simović uplašio i usporio kamion, pa je vozač iz Đinđićeve pratnje prošao pored njega.
Bagzi, kad je to video, udario je svojim kamionom jedno Đinđićevo vozilo, misleći da će ga tako ubiti, ali je premijer prošao nepovređen, a Milenković je uhapšen.
– Derpe glavati Simović se tada isključio sa autoputa, pa je iz straha ostavio kamion na parkingu, sa upaljenim motorom, i pobegao u “štek” stan. Kum je pobesneo, kad ga je video počeo je odmah da ga bije…
Posle toga usledio je strašan pritisak sa Senjaka da se Đinđić hitno “reši”. Dušan je svako veče obilazio lokacije po gradu tražeći mesto za snajperistu. Sve što je pronađeno, Zvezdan Jovanović je odbio.
Zatim su u Ulici admirala Geprata u stan neke babe upali Zvezdan, Milan Jurišić, Ninoslav Konstantinović i Dušan Krsmanović, glumili su majstore za kablovsku, ali ni ta pozicija nije bila dobra.
Onda je pronađena ta prostorija iz koje je Zvezdan i ubio Đinđića. Taj stan je Aca Simović trebalo da zapali posle atentata, ali se uplašio i nije to uradio, odmah je pobegao – napisao je Kalinić.
Sretkova majka proklinjala ubicu
Sretko Kalinić je opisao i bizaran događaj u kući svojih roditelja, gde je njegova majka, gledajući izveštaj na TV sa jednog ubistva, proklinjala ubicu, ne znajući da je ubica njen sin!?!
– Posle jedne “šljake” (ubistava prim. aut.), otišao sam kod roditelja kući. Majka je gledala vesti, a ovi na TV-u objašnjavaju ko je ubijen, pa drame kao da je ubijen ministar, a ne najobičnija bitanga…
Kada bi voditelj završio čitanje vesti, nastupala je moja majka sa svojim kletvama: “Vrag im sreću odneo! Čiji li su? Zubima se dabogda pojeli!”
Govorio sam joj: “Ćuti, mate, šta ti znaš ko to radi? I šta tebe uopšte briga za to?”
Kada bi završila s grdnjom, potpuno bi se preobratila, pa me je blagim i umilnim tonom pitala:
“Hoćeš li da večeras, srećo majkina?”
Da je znala moja majka da njen sin često pravi predstave po ulicama Beograda, sigurno ne bi tako proklinjala.
Nije hteo legalno
On je potom Zvezdana Jovanovića u knjizi na više mesta nazvao “lažnim patriotom” i “izdajnikom”.
– Zvezdan je za ubistvo Đinđića tražio garsonjeru u Beogradu… Znam ga od 1993. godine, bili smo zajedno u jedinici, tada je bio dobar vojnik, poštovao sam ga, ali sad znam da je prevarant, obična slina, pi*ka…
“Skromni patriota” nije hteo od Dušana da traži kuću na Dedinju, a dobio bi je, nego samo garsonjeru. Odmah posle ubistva Đinđića, 12. marta 2003. godine, išao sam na Novi Beograd da pokupim Zvezdana i Kuma, pa sam ih dovezao u stan na Voždovcu… Kum se plašio da je Đinđić preživeo, a Zvezdan ga je uveravao da je mrtav.
Onda je otišao na Institut na Senjaku da raportira, a pola sata kasnije pojavile su se sve naše slike na poternici. Zvezdan nas je sve izdao! Duća je trebalo da posluša Đinđića i da, kao Ljubiša Buha Čume, počne da radi nešto legalno. Međutim, Spasojević nije hteo da napusti posao sa drogom… – piše Kalinić.
Blic.rs
