Usijanje na Bliskom istoku; uvod u novi rat?

60

Negde od početka prošle decenije gomilaju se vesti o tome da Izrael planira da napadne Iran kako bi zaustavio nuklearni program koji razvija.

I ništa. Izraelski zvaničnici često podstiču takve tvrdnjama da se na sto stavljaju planovi za napad na Iran. Kako se čini, na stolu i ostaju.

Okolnosti su bitno drugačije u odnosu na 1981. kada su izraelski borbeni avioni uništili iračku nuklearnu elektranu u iznenadnom napadu fabrike u izgradnji, Osirak. Iran, delimično poučen ovim iskustvom, je nuklearni program podelio na više lokacija što bi bilo teško, gotovo nemoguće u isto vreme napasti.

Faktor iznenađenja ne postoji. Jerusalim nije bio zadovoljan sporazumom koji su SAD, Rusija, Narodna Republika Kina, Velika Britanija, Francuska i Nemačka postigle sa Teheranom u leto 2015.

Tadašnji premijer Benjamin Netanjahu bio je zadovoljan kada je američki predsednik Donald Tramp odstupio 2018 sporazuma i pokrenula strategiju maksimalnog pritiska na Iran. Koji je odgovorio strateškim strpljenjem – i pobedio.

Nova američka administracija Džoa Bajdena odlučila je da se vrati na sporazum, čiji je puni naziv Zajednički sveobuhvatni plan akcije. Vlada predsednika Hasana Rohanija je propala do predsedničkih izbora ranije ovog leta i nije uspela da se dogovori o povratku Sjedinjenih Država na sporazum, i nova, konzervativna vlada predsednika Ibrahima Raisija zauzela je tvrd stav.

Teheran traži od SAD da ukinu dodatne sankcije, čemu se Vašington protivi jer najpre želi da vidi pozitivne korake teokratske vlasti u ispunjavanju obaveza od JCPOA / BARJAM. Pregovori su nastavljeni u ponedeljak, pri čemu je EU igrala posebno važnu ulogu kao posrednik između Irana i SAD koji ne pregovaraju direktno, ali je posebno važna i uloga Moskve i Pekinga u proceni do koje mere je u njihovom interesu da se vrate JCPOA / BARJAM.

Na primer, Narodnoj Republici Kini odgovara da kupuje tajno naftu od Irana, po cenama ispod tržišnih. Rusija očekuje nastavak saradnje na planu razvoja nuklearnih elektrana, ali i prodaje oružja. Najnovije informacije iz diplomatskih izvora navode da su bliži pesimizmu nego ograničenom optimizmu. Iran se nalazi u teškoj ekonomskoj krizi, i predsednik Raisi je obećao da će poboljšati standarde oslanjajući se na sopstvene resurse.

Što zvuči lepo, ali je teško izvodljivo. Zbog čega realisti misle da postoji ograničen prostor za mogući uspeh pregovora. U ovom kontekstu je interesantan pristup izraelskog premijera Naftalija Beneta.

U utorak je, za izraelski vojni radio, rekao je da se Jerusalim neće automatski protiviti nuklearnom sporazumu sa Iranom, ali da svetske sile moraju da zauzmu čvršći stav.

“Mi nismo medved koji kaže ne”, rekao je Benet misleći na popularni lik iz dečje književnosti.

“Svakako može da se postigne dobar dogovor. Svakako. Znamo parametre. Da da li se očekuje da će se to sada dogoditi sa sadašnjom dinamikom? Ne. Ne, jer je potreban čvršći stav”, rekao je on.

Uprkos konačnom naglasku na negaciji, ovo je važan preokret u narativu izraelskih vlasti koji bi mogao signalizirati širi politički zaokret. Nije isključeno da je poslednjih nekoliko izraelsko-američkih susreta na nivou savetnika za nacionalnu bezbednost zaslužno za promenu stava. Nije slučajno da je Džeruzalem post na Božić objavio da je Iranska revolucionarna garda (IRGC) objavila nekoliko tvitova u kojima se najavljuje napad na izraelsku nuklearnu elektranu u Dimoni, u pustinji Negev na jugu zemlje.

Najave da će napasti Tel Aviv, Haifa i Jerusalim Napad na Dimon su veoma ozbiljne. U tvitu IRGC navodi: „ali na Dan kada ih zgrabimo svom snagom, zaista ćemo ih kazniti“, citat iz Kurana.

Sve to dobija na značaju kada mu se doda poruka Iranskog međunarodnog kanala za izveštavanje sa sedištem u Londonu, koji je objavio da IRGC u pustinji vežba napade na Dimon u okviru vojnih vežbi Veliki prorok. Izgradili su veran model izraelskog nuklearnog oružja objekti koji ispaljuju različite vrste balističkih projektila i kamikaze-bespilotne letelice punjene eksplozivom.

Objavili su i video-snimak visoke rezolucije kao simulirani napad IRGC-a na izraelsko nuklearno postrojenje Dimona. Reč je o ozbiljnoj pretnji jer bi čak i jedan pogodak na postrojenje kreiralo preduslove za ozbiljan incident koji bi se mogao pretvoriti u katastrofu. Dimona je štićena nizom obrambenih sistema, među kojima je i Čelična kupola, protivraketni sistem koji je ne tako davno iskušavao Hamas napadima na Jerusalim.

Prednost Irana je što je dovoljno da, kao u slučaju izraelskog napada na Irak, udare na samo jedan cilj kumulativno. Bilo kakvo oštećenje moglo bi se smatrati izuzetnim uspehom. Uz neupitan rizik jer Izrael nakon toga ne bi imao izbora nego odgovoriti napadom. Verovatno ne nuklearnim oružjem, koje ima iako to nikad nije priznao, ali napadom.

U tom svetlu se može gledati i napad izraelskih borbenih aviona na sirijsku luku Latakija u utorak ujutro, drugi u mesec dana. To je deo dugotrajnog posrednog rata Irana, koji nastoji da u Siriji učvrsti vojne baze, i Izraela, koji to napadima iz vazduha onemogućava. Otvara se pitanje kako bi na izraelski napad na Iran reagovao SAD i kako bi reagovala Rusija koja ima dobre odnose s Jerusalimom i Teheranom.

Izraelski napad na Iran verovatno bi izazvao koordinisanu akciju islamskog pokreta Hamas iz pojasa Gaze i šiitskog Hezbolaha iz Libana, koji ima bogat arsenal moćnih raketa.

Na kraju, sukob Izraela i Irana ostao bi lokalan, pa se ne bi očekivalo prelivanje na susedne regije. Ali bi porasla cena nafte, koja je jedan od ključnih faktora rasta inflacije. Kini to se ne bi svidelo, ali Rusiji bi.

B92

 




Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.