Rusija je poslala svoje trupe na ukrajinsku granicu i najavila obimne pomorske vežbe dok rastu strahovi od potencijalne invazije na Ukrajinu nakon što izgleda da su pregovori zapeli, a Velika Britanija optužuje Moskvu da hoće da zameni vladu u Kijevu svojim marionetama.
Kako prenosi “Gardijan”, šest ruskih desantnih brodova sposobnih da prenose vojnike, tenkove i druga vojna vozila prošlo je kroz Lamanš na putu ka Mediteranu prošle nedelje, što bi moglo da podrži iskrcavanje amfibija na južnoj obali Ukrajine, ukoliko ruski predsednik Vladimir Putin naredi napad.
Ukrajinska vojna obaveštajna služba tvrdi da Rusija unajmljuje plaćenike i snabdeva svoje separatiste u Donjecku i Luganjsku gorivom, tenkovima i samohodnom artiljerijom.
Velika vojna sila, uključujući balističke rakete kratkog dometa “iskander”, elitne trupe specijalaca i protivavionske baterije, stigla je u Belorusiju iz ruskog istočnog vojnog okruga a zapadni zvaničnici i analitičari smatraju da bi ovo neverovatno razmeštanje moglo da omogući Moskvi da zapreti Kijevu, prestonici Ukrajine.
Velika slika
– Ono što nas brine je čitava slika. Gomilanje 100.000 trupa duž ukrajinske granice zajedno sa premeštanjem snaga u Belorusiji tokom vikenda… Te brojke su, naravno, iznad onog što bismo očekivali kad je reč o normalnoj vežbi – rekao je neimenovani viši zvaničnik Stejt departmenta na brifingu prošle nedelje.
Pregovori su do sada bili neuspešni. Rusija je u decembru objavila niz zahteva koje traži od Zapada, uključujući obećanje da se NATO više neće širiti.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je uoči susreta sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom takođe rekao da se garancije koje Rusija traži u vezi sa povlačenjem stranih trupa, oružja i opreme odnose i na Bugarsku i Rumuniju. Ali, deluje da su dve strane nepomirljive.
– Ono što se dešava na ruskoj strani protekle dve nedelje nije baš diplomatija. To je kombinacija blefa, ucene i ratnog huškanja – rekao je Pavel Baev, profesor Instituta za istraživanje mira u Oslu.
Marionetska vlada?
U međuvremenu su se nastavile i međusobne optužbe Zapada i Rusije.
Vlada Velike Britanije optužila je Rusiju da nastoji da zameni ukrajinsku vladu promoskovskom administracijom. Forin ofis je preduzeo neobičan korak i imenovao bivšeg ukrajinskog poslanika Jevhena Murajeva kao potencijalnog kandidata Kremlja.
Murajev je lider male proruske stranke Naši, koja trenutno nema poslanike u ukrajinskom parlamentu. Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije imenovalo je još nekoliko ukrajinskih političara za koje navode da su povezani sa ruskim obaveštajnim službama.
Rusija je odbacila optužbe i uzvratila rekavši da London provocira u vreme kada su tenzije ionako jake.
Podrška Ukrajini
Kako se rusko gomilanje bliži kraju, SAD i saveznici pojačali su vojnu podršku Ukrajini.
Velika Britanija poslala je prošle nedelje više od 2.000 protivtenkovskih lansera NLAW i rasporedila oko 30 vojnika za obuku.
Estonija je rekla da će obezbediti antitenkovske projektile “džavelin”, dok će Letonija i Litvanija poslati protivvazdušne rakete “stinger”, a Holandija je naznačila da će biti spremna da Ukrajini obezbedi odbrambeno oružje.
SAD će nastaviti da jačaju svoju vojnu pomoć, kako je nedavno rekao Blinken, a “Gardijan” navodi da će Vašington Ukrajini poslati transportne helikoptere “Mi-17” originalno namenjene za upotrebu u Avganistanu.
U međuvremenu je objavljeno i da SAD planiraju evakuaciju svojih državljana iz Ukrajine, što je Stejt department porekao. “Gardijan” navodi da odluka da se ubrza pomoć Ukrajini odražava razumevanje da bi Rusija mogla u svakom trenu da pokrene napad.
– Znamo da postoje planovi da se te snage još više povećaju u kratkom roku što Putinu daje kapacitet, takođe u kratkom roku, da preduzme dalje agresivne akcije protiv Ukrajine – rekao je Blinken.
Koji je ruski cilj?
Obim i krajnji cilj potencijalnog ruskog napada nisu jasni. Neki analitičari ukazuju da Moskva možda želi da zvanično anektira region Donbasa ili okupira teritoriju kako bi povezala kopnenu Rusiju sa Krimom koji je pripojila sebi 2014.
Ali, drugi vide veći cilj Moskve u tome da primora ukrajinsku vladu da se povinuje njihovim uslovima, čime bi efektivno ponovo uspostavila svoju sferu uticaja u Istočnoj Evropi. Taj ambiciozni cilj znači da bi ruski napad morao da izvrši izuzetan pritisak na ukrajinsku vladu.
– Ako je cilj prinuda nad ukrajinskim rukovodstvom, onda kopnena invazija ima smisla samo ako dovodi Ukrajinu u neodrživi ili ugroženiji položaj. Ni kopneni mosti ni operacija u Odesi verovatno neće postići taj rezultat, ali ofanziva na Kijev bi mogla – rekao je u analizi bivši marinac i istraživač Instituta za spoljnu politiku Rob Li.
Ruske trupe, zajedno sa “iskanderima”, počele su da pristižu u Belorusiju prošle nedelje nakon što su preputovale zemlju od njenog dalekog istoka.
U planu je zajednička vojna vežba koja počinje sredinom februara, a predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je početkom nedelje zatražio od ministra odbrane da odredi tačan datum “kako nas ne bi optužili da smo iz vedra neba nagomilali neke trupe, skoro kao da se spremamo za rat”.
Rusija je istovremeno objavila pomorske vežbe koje će uključiti sve flote njene mornarice, koja broji preko 140 ratnih brodova. NATO je takođe objavio svoje pomorske vežbe u Mediteranu za sledeće dve nedelje, što znači da će dva rivala sprovoditi svoje vežbe u isto vreme dok tenzije vriju.
Dok deluje kao da Rusija finalizuje svoje pripreme za invaziju na Ukrajinu, analitičari ukazuju da možda nikad neće biti povratka na status kvo, pre gomilanja trupa na granici.
– Mislim da je jasno da, čak i ako se izbegne rat, nećemo moći da se vratimo na situaciju pre aprila 2021 – rekla je Anđela Stent, direktorka Centra za ruske, istočnoevropske i evroazijske studije Univerziteta Džordžtaun, dodajući da bi aktuelna kriza mogla da dovede do “treće reorganizacije evroatlantske bezbednosti od 1940-tih”.
Blic.rs
