ŽARKO KORAĆ: Osuđeni ratni zločinci heroji su Vučićeve Srbije

71
Intervju sa Tamarom Nikčević

Srbija nije dobila zvaničnu podršku za otvaranje novog klastera u pregovorima sa EU, saopšteno je prošle sedmice u Briselu. Na sastanku ministara spoljnih poslova EU ocijenjeno je da u Srbiji „ima napretka, ali da je pred vlastima u Beogradu još posla“. Gašper Dovžan, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Slovenije, države koja trenutno predsjedava EU, objašnjava da je jedan od uslova donošenje ustavnih amandmana.

Sa druge strane, komesar za proširenje Oliver Varhelji ministrima je prenio da Evropska komisija podržava otvaranje novih klastera sa Srbijom, o čemu će se, najavljuje, uskoro odlučivati.

U kojem pravcu se kreće Srbija? Želi li uopšte u Evropu?

„Nisam ni najmanje iznenađen odlukom da se Srbiji ne dozvoli otvaranje klastera u pregovorima sa EU“, kaže penzionisani profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Žarko Korać u intervjuu za Autonomiju. „Srbija već dugo vodi suštinski antievropsku politiku, nadajući se, kao đak ponavljač, da to niko u Evropi neće primetiti. Onako kako pre svega medijskom manipulacijom obmanjuje svoje građane da se Srbija ekonomski razvija najbrže u Evropi i da joj se zbog toga svi dive, Srpska napredna stranka veruje da Zapad ne primećuje stanje u medijima, u pravosuđu, kao i položaj i status opozicionih političkih stranaka. Takođe, problematične su i ogromne političke i ekonomske afere, skoro sve vezane za neki deo vlasti. U Srbiji je danas na vlasti najnesposobniji deo društva“.

AUTONOMIJA: U kojem smislu najnesposobniji?

KORAĆ: Reč je o ljudima bez i formalnog i suštinskog obrazovanja, čiji je jedini kriterijum za dolazak na vlast bio lična lojalnost Aleksandru Vučiću. U tom smislu, sve i da hoće, oni bolje ne mogu da rade. Naprosto, faza intenzivnog stimulisanja puta ka EU je završena. Car je konačno go i to svi vide.

Vlast u Srbiji nema alternativnu strategiju političkog ponašanja, pa je pred njima samo jedan put – povratak u “slavne devedesete”. Dokaz su i Večernje novosti, koje danas uređuje isti ratni propagandista koji je devedesetih uređivao RTS; te novine sada u potpunosti liče na pomenuto vreme medijskog huškanja i mrznje. To što im je vrtoglavo pao tiraž i što otpuštaju novinare ne znači im ništa; važno je da se dopadaju Vojislavu Šešelju i članovima SNS-a.

AUTONOMIJA: Iako premijerka Ana Brnabić tvrdi da je Srbija nedavno dobila „do sada najbolji“ izvještaj EK, da li su evropske integracije Srbije praktično zaustavljene?

KORAĆ: Ana Brnabić je poslednjih meseci od ministra Siniše Malog preuzela titulu glavnog propagandiste režima. Njene izjave sve su dalje od stvarnosti i postaju gole izmišljotine. Evropske integracije Srbije zaustavljene su i izveštaj EK, iako u diplomatskoj oblandi, jasno pokazuje gde su osnovni problemi u integracijama.

Duga tradicija negiranja modernosti

AUTONOMIJA: Želi li uopšte Srbija u EU?

KORAĆ: To je centralni problem današnje Srbije, u kojoj imate i neke izrazito antievropske stranke.

AUTONOMIJA: Koje?

KORAĆ: Srpsku radikalnu stranku, Dveri, današnju Demokratsku stranku Srbije…

AUTONOMIJA: SNS?

KORAĆ: Ako biste članove SNS-a to pitali, verovatno bi deo njih rekao da su za ulazak Srbije u EU. Uostalom, to je ono što javno proklamuje njihov lider. Istovremeno, celokupna državna propaganda je antievropska i ona već godinama javno mnjenje odlikuje na taj način i u tom smeru. Što nije ništa novo. Tako je, naime, o Evropi svojevremeno pisao vladika Nikolaj Velimirović: Evropa ne razume Srbiju, ona je suprotstavljena našim vitalnim interesima; Evropa “materijalna”, a Srbija “ duhovna” i slično. Ova polupismena naklapanja dovela su do toga da je SPC Nikolaja Velimirovića proglasila za sveca, bez obzira na njegov izraženi antisemitizam i simpatije za Ljoticev profašistički antimodenizam.

Duga je, dakle, tradicija našeg negiranja modernog u evropskoj istoriji.
Možda je u tom smislu zanimljiva politička evolucija Nikole Pašića, koji je u Rusiju otišao kao bakunjinovac, a iz nje se vratio kao narodnjak.

AUTONOMIJA: Šta to znači?

KORAĆ: Iako je Srbija veoma rano, još u devetnaestom veku, dobila svoje prve političke stranke, ona se suštinski nikada nije oslobodila otpora ideji da je osnova političkog života pojedinac i njegova prava nasuprot ideji homogenog naroda, kome je sve potčinjeno.

AUTONOMIJA: Kako ocjenjujete posjetu predsjednika Vučića Rusiji? Navodno, glavna tema sastanka bio je pokušaj predsjednika Vučića da utiče na to da Rusija smanji cijenu gasa Srbiji.

KORAĆ: Poseta Rusiji zvanično je zaista obrazložena razgovorom o ceni gasa, iako je ta tema ostala u senci sumnje da je, i vremenski i sadržajno, ona bila prilagođena predstojećim izborima u Srbiji. Sigurno je da je raspravljano i o novim kupovinama ruskog oružja i sumanutoj ideji o tome da Rusija napravi atomsku centralu u Srbiji. I to za sitnu cenu od deset milijardi eura.

Ipak, tabloidi su izneli pravi cilj posete – “nikada bolji odnosi Rusije i Srbije”!

Dok su odnosi Rusije i Zapada najgori od doba Hladnog rata, Putin bdi nad vernim srpskim narodom: da imamo oružje i gas za grejanje zimi. Ko od tih naslova u tabloidima nije zaplakao, zaista je srca kamenog.

AUTONOMIJA: Dobro, ali kakav je po vašem sudu zaista odnos predsjednika Srbije i Rusije? Imaju li pravo pojedini analitičari koji tvrde da predsjednik Putin ne vjeruje predsjedniku Vučiću?

KORAĆ: Naravno da Putin zna da se Vučić zaklinje na vernost njemu na isti način na koji se svojevremeno zaklinjao Angeli Merkel, Donaldu Trampu ili Emanuelu Makronu. Ipak, Vučić je Rusiji danas potreban kako bi se ona predstavila kao ozbiljan politički igrač u regionu, ali i zato što ovde nema pravu političku alternativu. To teško može da bude Mlađan Đorđević.
Sve u svemu, rekao bih da je odnos Putin-Vučić tipičan politički dogovor, podjednako neiskren sa obe strane.

Srbija će skupo koštati spoljna politika

AUTONOMIJA: U kojoj mjeri odnos predsjednika Vučića ili Srbije sa Kinom i Rusijom štete evropskim integracijama?

KORAĆ: Srbiji veoma šteti način na koji Vučić održava odnose sa Rusijom i Kinom. Ovde nije sam reč o ekonomskim odnosima, već i o izrazito političkim. Srbija, naime, nikada ne kritikuje stanje ljudskih prava u Rusiji ili Kini ili neku spoljnopolitičku odluku ovih zemalja. Zato je opšte mišljenje u regionu da je Srbija najverniji saveznik dve pomenute države. I to u vreme kada i SAD i Zapad u celini Kinu vide kao ozbiljnu vojnu i ekonomsku pretnju u Aziji, dok su sa Rusijom politički odnosi skoro prekinuti. Srbiju će skupo koštati ovaj privid vođenja samostalne spoljne politike.

AUTONOMIJA: Privid?

KORAĆ: Naravno.

AUTONOMIJA: Kako će to Srbiju koštati?

KORAĆ: Prvo, ona nije nezavisna i drugo, ekonomski skoro u potpunosti zavisi od EU. Vučić nastavlja Tadićevu politiku “ekvidistance” u odnosu na svet, koja je inkompatibilna sa ambicijom ulaska Srbije u EU, što je još jedan dokaz neiskrenosti Srbije u EU integracijama.

foto: lična arhiva

AUTONOMIJA: Pozivajući se na desetak neimenovanih evropskih zvaničnika i diplomata, nedavno je briselski portal Politiko pisao da evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji nastoji da ublaži kritike u vezi s vladavinom prava u zemljama Zapadnog Balkana i da u tom smislu naročito favorizuje Srbiju. Imaju li osnova za ovakvu kritiku?

KORAĆ: Kada je o regionu reč, Varhelji više vodi politiku Mađarske nego EU. Kada se odvoje uobičajene diplomatske fraze, Varhelji svojim izjavama svako odslikava politiku Budimpešte, koja svoju političku i ekonomsku zonu gradi u ovom delu Evrope. Ta se politika zasniva na prilično beskrupuloznom korišćenju loših odnosa izmedu EU i Rusije: preko Mađarske, Rusija praktično podriva zajedničku politiku EU, od čega Mađarska ima ekonomsku korist.

AUTONOMIJA: Bez obzira na navodnu pristrasnost komesara Varheljija, jasno je da je vlast u u Srbiji korumpirana, da je stanje u medijima katastrofalno, da je opozicija satanizovana… Zašto onda Zapad toleriše predsjednika Vučića?

KORAĆ: Zapad plaća svoju opsednutost problemom Kosova. Intervencija na SRJ 1999. jedini je rat koji je NATO u celini vodio, što i danas ostaje trauma nekih od zemalja EU. S jedne strane Zapad ne čini previše na diplomatskom rešenju odnosa Beograd-Priština, dok s druge pokušava da ohrabri domaće političare da ga reše. I tu je na scenu stupio Vučic: dao je brojna obećanja, pregovarao sa predstavnicima Kosova kada god su to od njega tražili Brisel ili Vašington, delovao kao neko ko jeste zainteresovan da se konačno reši kosovski čvor. Te nade danas gotovo da više nema. I Zapadu je jasno da je Vučić samo kupovao vreme i da njegova vlast dobrim delom počiva na držanju kosovskog problema otvorenim.

AUTONOMIJA: Da li je, kako se očekivalo, stav prema predsjedniku Vučiću promijenjen dolaskom nove američke administracije?

KORAĆ: Bajdenova administracija dovela je neke nove/stare pregovarače u region. Međutim, sve to više deluje kao priprema nove politike za zemlje Zapadnog Balkana, nego kao stvarno nova politika. Izuzetak će verovatno biti Milorad Dodik, koji američku administraciju primorava da reaguje. Dodik otvoreno preti ratom, čime je uveliko prešao granicu tolerancije Zapada. Nedavna poseta Viktora Orbana Banjaluci nagoveštaj je nedostatka konsenzusa u EU prema Dodiku, ali i očit primer kako postoji neformalna politička koalicija Orban – Vučić. Orban je u trenutku ozbiljne međunarodne izolacije Dodika došao da pokuša da pomogne glavnom Vučićevom savezniku u izgradnji „srpskog sveta“.

Duboko pogrešan odnos prema susedima

AUTONOMIJA: Je li projekat Otvoreni Balkan, koji ne prihvataju Crna Gora, Kosovo i Bosna i Hercegovina, varijacija „srpskog sveta“? Podržava li Zapad Otvoreni Balkan?

KORAĆ: Otvoreni Balkan lukavo je zamišljena inicijativa, čiji su tvorci svesni da Zapad veoma dugo traži regionalne integrativne projekte. Američki izaslanik Gabrijel Eskobar samo je to potvrdio. Ipak, ostalo je potpuno nejasno kako je ta inicijativa moguća dok Srbija ne priznaje Kosovo, kosovska dokumenta ili potvrde.

AUTONOMIJA: Albanija i Sjeverna Makedonija podržavaju Otvoreni Balkan.

KORAĆ: Istina je, podržavaju, ali pre svega kako bi se pred očima Zapada pokazale konstruktivnim. Ipak, ne bih rekao da te dve zemlje istinski veruju u krajnje domete ove inicijative.

Kada je reč o preostalim državama regiona, one taj projekat odbijaju jer Srbija paralelno sa njom propagira ideju „srpskog sveta“, direktno supotstavljenu Otvorenom Balkanu. Verovatno će Srbija, Albanija i Severna Makedonija međusobno olabaviti carinske procedure, što će, verujem, biti vrhunac tog projekta.

AUTONOMIJA: Kada već pominjete države regiona, kako biste ocijenili odnos Srbije prema susjedima? Kakva je njena uloga u regionu?

KORAĆ: Odnos Srbije prema susedima agresivan je, delimično hegemonistički i duboko pogrešan. Umesto da bude svesna sećanja okruženja na ratove devedesetih, ona idejom „srpskog sveta“ samo ponavlja fraze o promenjivosti granica i jedinstvu srpskog naroda. Od pada Slobodana Miloševića, Srbija nikada nije imala gore odnose sa susedima iz nekadašnje Jugoslavije.

AUTONOMIJA: Srbija se preko svoje Crkve direktno miješa u unutrašnje stvari susjednih država. Sjećate se da se prije nekoliko mjeseci zvanični Beograd uključio u lokalne izbore u Crnoj Gori, što su beogradski kontrolisani mediji nazvali „Bitkom za Nikšić“.

KORAĆ: Zapad, pre svega EU, pogrešno su procenili da je Crna Gora, kao i Hrvatska i Slovenija, izvan uticaja regionalnih retrogradnih političkih snaga i Rusije. Očito su prerano poverovali da je ulaskom u NATO i ubrzanim otvaranjem pristupnih poglavlja za članstvo u EU Crna Gora praktično odredila svoju političku budućnost. Uz to, i pogrešna procena političkih ambicija Aleksandra Vučića dovele je do potpune pasivnosti u odnosu na ono što se dešava u Crnoj Gori. Trenutna  situacija nešto je drugačija, iako je moj utisak da Zapad dobro ne vidi značaj onoga što se zbiva u Crnoj Gori.

AUTONOMIJA: Govorite o…?

KORAĆ: Govorim o tome da je u velikoj političkoj borbi u Evropi između Rusije i EU, mala Crna Gora, posle Ukrajine, najznačajnije mesto odmeravanja snaga dva suprotstavljenja bloka. I ta borba traje.

AUTONOMIJA: Je li Crkva Srbije jedina poluga pomoću koje se zvanična Srbija nesmetano miješa u unutrašnja pitanja svojih susjeda?

KORAĆ: Srbija deluje različito u zemljama okruženja. U BiH, odnosno u entitetu Republika Srpska, imate direktan politički i ekonomski uticaj. U Crnoj Gori Srbija to radi pomoću Srpske pravoslavne crkve. Naravno, finansira prosrpske partije, vodi besprizornu medijsku propgandu, ali bih ipak rekao da svoj uticaj dominantno ostvaruje preko SPC. Što se na kraju pokazalo uspešnim…

AUTONOMIJA: Litije su dovele do smjene vlasti?

KORAĆ: Ne samo to. Crna Gora je jedina evropska zemlja u kojoj je crkva izabrala i premijera i vladu. Iako to nije formalno, današnja Crna Gora suštinski je – teokratija.

AUTONOMIJA: Svojevremeno ste upozoravali da će vlast SNS-a i predsjednika Vučića devastirati srpsko društvo. Primjer je i čuvanje murala sa likom ratnog zločinca Ratka Mladića u beogradskoj Njegoševoj ulici?

KORAĆ: Hvala što ste se setili tog upozorenja. Nažalost, imao sam pravo: društvo je devastirano. Ova se vlast čak umešala i u izbor rektora Beogradskog univerziteta, kontroliše skoro sve društvene institucije.

foto: Medija centar Beograd

AUTONOMIJAKontroliše li i mural osuđenog ratnog zločinca?

KORAĆ: Naravno. Za njih je Ratko Mladić heroj. Ne treba se čuditi: haški osuđenici heroji su ove vlasti. E, ali onda Angela Merkel u oproštajnoj poseti regionu pohvali Aleksandra Vučića.

AUTONOMIJA: Ko čuva taj mural?

KORAĆ: Čuvaju ga policija i parapolicijske grupe huligana sa fudbalskih utakmica. Zašto? Kako bi građanima Srbije pokazali da Vučićev režim vodi računa o svojim herojima.

Ujedinjenje opozicije

AUTONOMIJA: Je li opozicija tražila da se ukloni mural sa likom ratnog zločinca?

KORAĆ: Deo opozicije jeste, ali ne cela. Posebno je bilo razočaravajuće reagovanje Narodne stranke Vuka Jeremića, koji ima ambicija da se predstavlja kao proevropski političar.

AUTONOMIJA: U čemu su tačno najveće opozicione stranke opozicija predsjedniku Vučiću, naročito ako govorimo o ratovima devedesetih ili odnosu prema susjedima?

KORAĆ: U Srbiji je smenjivost vlasti na izborima očito jedino pitanje abecede demokratske politike. Ako su sva ostala pitanja postala sporedna, onda je ta činjenica možda najbolji dokaz na kakvom društvenom dnu je današnja Srbija.

AUTONOMIJA: Ima li ujedinjena opozicija šansu da na predstojećim izborima pobijedi predjednika Vučića?

KORAĆ: Ujedinjenje većine opozicije jedina je šansa za pobedu. U tom pravcu su za sada učinjeni prvi koraci.

AUTONOMIJA: Je li moguć „novi DOS“?

KORAĆ: Iako nema DOS-a bez Zorana Đinđića, opozicija u Srbiji ima isti zadatak: da Srbiju vrati među demokratske zemlje i okrene je u potpunosi EU integracijama.

Tamara Nikčević (Autonomija, naslovna fotografija: MC Beograd)




Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *